Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i šefovi diplomatije 28 država članica sastali su se danas u Atini na neformalnom zasjedanju da bi razmotrili kako da pomognu Ukrajini, a da istovremeno ne ugroze odnose sa Rusijom. 

“Pažljivo razmatramo naše buduće odnose sa našim velikim susjedom, Rusijom”, navela je Eštonova i dodala da i Moskva treba da doprinese smirivanju krize, kao i da EU treba da “izrazi podršku Ukrajini”, prenio je B92.

Šefica evropske diplomatije rekla je da EU “pažljivo prati razvoj” situacije, kao i da “NATO još nije potvrdio navode da se ruske trupe povlače” ocjenivši da je “veoma važno da Rusija dokaže da je ozbiljna kada je riječ o smirivanju krize, tako što će povući trupe” sa granice sa Ukrajinom. 

Ona je istakla da Brisel sa zabrinutošću prati buduće poteze ruske armije čije je povlačenje najavljeno prošle nedjelje. 

Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg naglasio je da EU mora da bude spremna za oštrije sankcije prema Moskvi, ukoliko te mjere budu neophodne. 

Veoma je važno za nas da ostanemo snažni i ujedinjeni u vezi sa sankcijama koje smo preduzeli protiv pojedinaca u Rusiji i na Krimu, a da pripremimo dalekosežnije mjere ukoliko bude neophodno”, rekao je Hejg. 

On je ocijenio da EU mora da bude spremna, jer je “situacija i dalje veoma opasna i veoma napeta” 

"Sankcije su instrument. Ali za nas je uvijek cilj poštovanje medjunarodnog prava”, naveo je grčki ministar spoljnih poslova Evangelos Venizelos, dok je šef holandske diplomatije Frans Timermans kazao da postoje tri načina za podršku Ukrajini. 

Dogovor o pristupanju Ukrajine u EU, program Medjunarodnog monetarnog fonda za Ukrajinu i predstojeći predsjednički izbori”, rekao je Timermans. 

Finansijski zvaničnici EU upozorili su prošle nedjelje na posledice sankcija protiv Rusije rekavši da je evropska ekonomija već usporena.