Pogled na Krupanj poslije užasnih poplava je depresivan. Mjesto na zapadu Srbije, kome je voda nanijela ogromnu štetu, tek treba da se oporavlja. Tamo je kiša počela još 14. maja, i mada su obilne padavine bile očekivane, niko nije ni mogao da pretpostavi da će iz svojih korita izaći rijeke Likodra, Kržava, Čađavica, Bogoštica i uništiti grad. 

Nedjelju dana kasnije, zatekli smo 67-godišnjeg Pavla Pajića, penzionera koji je sa svojom suprugom Stanojkom, u noći između 14. i 15. maja, nije mogao da spava kad je video kako voda nadire u njegovoj ulici. Kržava se velikom brzinom izlivala, i da je spavao, kuća bi se urušila – dok su njih dvoje bili između zidova. 

Ovo je sve što je ostalo od kuće Pavla Pajića, u ulici Vuka Karadžića… 

Kad smo pitali Pavla da nam objasni kako je kobne noći sve izgledalo, jedva je suzdržavao suze u očima u kojima ste mogli da vidite samo tugu i bol. 

- Kako je prethodno taj dio bio iskopan bagerom, zemlja je omekšala, a voda koja je nadirala je srušila telefonsku banderu. Išao sam da pozovem nekoga (iz opštine) da bi pomogao da otkačimo banderu, da je samo povučemo i podignemo, i obećali su mi dva čovjeka da će doći. Međutim, niko nije došao. Od bandere je bujica udarala u kuću. Izdržala je sve dotle dok nije počela voda da potkopava, a onda je kuća počela da se ruši, dio po dio – priča ovaj penzioner, koji žali što nije sa sobom odnio novac. 

- Iz prizemlja je voda prvo odnijela zamrzivač i još neke stvari. Onda je pola kuće reka otcijepila, pokušali smo nešto da spasimo. Došli su dvojica komšija i iznijeli smo samo jedan dvosed, stari frižifer i šporet u garaži – kaže Pavle, koji smatra da nije morao da izgubi krov nad glavom. 

- Da su došli samo da sklonimo banderu… Poplavilo bi, ali kuću ne bi srušilo! Ne bi nestala… Sad sam kod ćerke, i kod nje je sve poplavljeno. 

Kako kaže, do pomoći je pokušao da dođe. Ali je doživio toliko neprijatno iskustvo, da su mu se ponovo vidjele suze u očima. 

- Hrane u pomoći ima, ali kako je narod žedan i gladan… Tuku se, otimaju se. Jedan me je policijac vratio iz Doma kulture, izgurao me… I rekao sam da neću uzmati ništa – kategorički ističe Pajić. 

Kao i mnogi Krupanjci, i on je ogorčen zbog loše reakcije opštine. 

- Niko ne trudi, niko nije došao da vidi srušenu kuću. Samo kažu: “Nađite stan, platićemo ga”. Oni znaju koliko stanova i kuća ima slobodnih u Krupnju. Ja sam saznao za pet kuća koje mogu da prime najmanje sedam porodica. Ali neće ljudi da nam povjere – jedni su u Bosni, jedni u Novom Sadu… Niko nama ne može da povjeruje dok ne porazgovaraju s opštinom. Ne možemo da dobijemo njihove brojeve telefona, a opština može da sazna prije nas. 

Pajić ne gaji nadu da će se posledice ove poplave popraviti. Otkrio nam je da su ogroman problem napravili tokom bujica mostovi koji su postavljeni nelegalno i koji su bukvalno preusmjeravali nabujalu rijeku ka kućama. 

- Molio sam da ne postavljaju mostove na svakih 50 metara, još bez ikakave dozvole. Prva kiša će opet svaliti brdo, i opet će biti troškovi na teret države i nas samih… – govori gledajući u daljinu Pavle Pajić. 

Ni on, kao ni veći broj građana koje smo anketirali na ulicama, ne zna za skoro osnovani Fond „Novi dan – novi život“ za obnovu kuća, koji su osnovali UMS i Artimedija. 

Molimo sve ljude dobre volje da ukoliko su u mogućnosti pomognu Pavlu Pajiću da ponovo dobije svoj krov nad glavom. Svaka je pomoć dobrodošla u najtežim trenucima za Srbiju, Krupanj, za one koji su zvali upomoć, ali nije imao ko da ih čuje, piše Telegraf.