Mladi istraživači Evropskog fonda za Balkan, uglavnom državljani zemalja koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju, navode četiri moguća scenarija za priključenje cijelog Balkana Uniji.

Od obećanja evropskih lidera s početka 21. vijeka da sve zemlje po standardnoj proceduri uhvate voz za Brisel, preko stajanja u red sa Turskom, do eventualnog odustajanja od proširenja ili velikog balkanskog praska po kome bi sve zemlje Balkana ušle u EU.

"To znači da ćemo možda imati dvije vrste zemalja u regionu, one koje mogu da budu članice EU kao Srbija i Crna Gora, možda čak i Albanija, i one koje ne mogu ili sa velikim teškoćama BiH, Makedonija i takođe Kosovo", kaže Florijan Biber, profesor istočnoevropskih studija Univerziteta u Gracu.

Evropska unija suočena je sa ekonomskom krizom i jačanjem evroskeptičnih partija na izborima za Evropski parlament, onih koji se zalažu za ukidanje eura ili su veliki protivnici emigrantske politke.

Zato nije isključen ni nepovoljni scenario Turske, koja na pridruženje čeka više od pola vijeka. U boljem slučaju blokada bi bila privremena.

"To bi naravno bilo jako bolno za reforme u regionu, ne kažem da je to najrealniji scenario, ali moramo da budemo svjesni da ta opasnost postoji", kaže Biber.

Postoji zamor od proširenja, ali i gnjev od čekanja, naročito kada vidimo da je komšiji uspjelo da se ubaci.

"Onda će biti druge zemlje razočarane da nisu one te koje su ušle u EU i onda to može da vodi ne bih rekao i do sukoba, ali bar do tenzije u regionu koja ne bi bilo poželjna", rekao je Biber.

Dobra regionalna saradnja mogla bi da preduprijedi takav ishod, a i Briselu bi prijalo da tako nešto vidi, smatraju istraživači. Ako se bivši zemljaci, a današnji susjedi uhvate u skladno kolo, brže će stići na cilj nego ako svako odluči da igra svoju igru. Motiv je jak.

Ako svi uđu naći će se usred Evropske unije. A ako neko zaostane i oni koji su ušli biće na periferiji Unije