Istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije je pokazalo da bi 19 odsto protiv, 20 odsto ne bi glasalo, a 15 procenata ne zna šta bi odgovorilo.

U odnosu na istraživanje iz decembra 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu Srbije u EU, bilježe pad, navodi se u saopštenju Kancelarije. 

Nivo pada podrške od pet odsto, spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja, odnosno od 2002. godine, a kako je saopšteno, rezultat su okolnosti i događaja prije svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja. 

Kako se dodaje, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži u onosu na prethodne godine. 

Istraživanje je podakazalo da i dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije. 

Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mjestu po važnosti - reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto i bolja zaštita ljudskih prava za 37 odsto ispitanika. 

Slede reforma pravosuđa sa 29 odsto, unapređenje obrazovnog sistema sa 29, poboljšanje poljopoprivredne proizvodnje sa 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine sa 15 procenata. 

Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rješavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine podržava opredijeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rješenja. 

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar. 

Ipak, kako je saopšteno, za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (36 odsto). 

U istraživanju je zabilježen i manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika. 

Kad je riječ o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji, dodaje se u saopštenju, građani nemaju jasnu sliku o tome ko su najveći donatori Srbije u poslednjih 13 godina. 

Kako se navodi, zvanični podaci govore da od 2000. do 2013. godine, EU i njene države članice, sa više od 3,5 milijarde evra doniranih sredstava, predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprinijeli razvoju Srbije. 

Istraživanje javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", Kancelarija za evropske integracije sprovela je krajem juna, a anketa je rađena prema standardu Evrobarometra i u njoj je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina. 

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se sagledala procena građana koji su njihovi interesi i kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju porodicu.

(B92)