Koštunjavo voće je bogato raznim hranljivim materijama, kao što su proteini, masne kiseline, vlakna i vitamini, a nova istraživanja pokazuju da mogu da pomognu u borbi protiv bolesti.

Istraživači su zaključili da ishrana bogata koštunjavim voćem može da pomogne osobama s dijabetesom ili metaboličkim sindromom da kontrolišu svoje zdravstveno stanje.

Autor obje studije je dr Džon L. Sivenpajper objašnjava da u koštunjavo voće spadaju badem, brazilski orah, indijski orah, lješnjak, makadamija orah, pekan orah, pinjoli, pistaći, orah i kesten. Bogati su nezasićenim mastima (poznatim kao ,,dobre’’ ili ,,zdrave’’ masti).

Istraživači su potvrdili da osobe s dijabetesom mogu da poboljšaju kontrolu i stabilizuju svoje zdravstveno stanje (kontrolom i stabilizacijom nivoa šećera u krvi) uključivanjem koštunjavog voća u ishranu.

Metabolički sindrom opisuje grupu faktora rizika koji povećavaju rizik od bolesti srca, dijabetesa, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema. Smatra se da pacijent ima metabolički sindrom ako kod njega postoje tri od sljedećih faktora rizika: velik obim struka, visok nivo masti u krvi, nizak nivo ,,dobrog’’ holesterola, visok krvni pritisak ili visok jutarnji krvni pritisak.

Ovo istraživanje je obuhvatilo 2.226 učesnika koji su bili ili zdravi ili su imali dislipidemiju (izuzetno visok nivo masti u krvi), metabolički sindrom ili dijabetes. Prosječna količina koštunjavog voća u ishrani bogatoj koštunjavim voćem iznosila je 50 grama dnevno.

Rezultati su pokazali da je ishrana bogata koštunjavim voćem značajno smanjila nivo HbA1c, jutarnjeg šećera u krvi i masti u krvi kod učesnika.

Istraživači su ustanovili da konzumiranje koštunjavog voća nema nikakvog uticaja na kontrolu obima struka, nivo ,,dobrog’’ holesterola ili krvni pritisak među učesnicima.

U drugoj studiji su dr Sivenpajper i njegov tim zaključili da su učesnici postizali najbolje rezultate kada su rafinisane ugljene hidrate (ugljene hidrate koji se veoma brzo vare i dovode do skoka nivoa šećera u krvi) zamijenili koštunjavim voćem umjesto zasićenim mastima.

,,Pedeset grama koštunjavog voća može jednostavno da se ubaci u ishranu kao užina ili zamjena za masti životinjskog porijekla ili rafinisane ugljene hidrate’’, kaže dr Sivenpajper.

On dodaje da, uprkos visokom sadržaju masti kod koštunjavog voća, njihove zdrave nezasićene masti ne izazivaju porast tjelesne težine.

,,Koštunjavo voće je još jedan od načina da ljudi zadrže zdrav nivo šećera u krvi u okviru obrasca zdrave ishrane’’.