Gojaznost i druge bolesti mogu da se povežu sa povećanim unosom šećera koji se nalazi svuda: u napicima, slatkišima, kolačima, tortama, kandiranom voću, sladoledu, raznim kremovima, marmeladi i džemovima i ostalim industrijskim proizvodima, piše KoDren.com

Stavlja se tamo gde ga nikada ne bi očekivali, pa čitanje deklaracije svakog proizvoda postaje još važnije.

Ako bez slatkiša osoba ne može ni dan, mora da prizna da ima problem i da krene ka oslobađanju od ove zavisnosti, a prvi korak je pravilna ishrana.

Da bi se osoba oslobodila zavisnosti od šećera najbitnije je, ujedno i najteže, da prestane da jede i pije slatko, najmanje četiri do pet dana.

Čim se šećer unese u bilo kojem obliku, on se poželi još više.

Tek kada se razbije magični krug želje za slatkim, može - ali i ne mora - da se unese slatko u veoma malim količinama.

Takođe, veoma je bitno da se napravi strategija. Potrebno je saznati više o tome koliko je bitno da se smanji unos rafinisanog šećera.

Drugi korak jeste da se ukloni uzrok iskušenja, odnosno da se slatkiši uklonu iz špajza, ladica i tajnih mjesta po kući.

Ne ukazujemo da u ovo vrijeme krize treba da se baca hrana. Naprotiv. Može samo da se stavi van dometa ili da se podijeli.

Bitno je i da se zavarava mozak. Umjesto jedenja kolača treba raditi nešto drugo, treba naći novu naviku kojom će se eliminisati stara.

Kod mnogih osoba unos slatkiša je vezan za nešto, da li je to doba dana, određeno mjesto ili događaj (gledanje televizije), ali kada se ta veza prekine, smanjiće se i količina unošenja slatkog u organizam.

Na primjer, treba promijeniti put od kuće i izbjeći prolazak pored pekare ili poslastičarnice.

Ako se ide na slavu, treba otići prije posluženja kolača ili doći već kada su oni posluženi.

Ako se uz ručak pije neki slatki napitak, treba ga zamijeniti mineralnom ili negaziranom vodom.

Kolač treba zamijeniti voćem - jabukom ili pomorandžom.

Ako je osoba gladna, treba da izbjegava hranu bogatu kompleksnim ugljenim hidratima (šećerima), jer masna hrana (zdrave masnoće) bogata bjelančevinama sasvim lijepo može da utoli glad (npr. neslan kikiriki).

Suština je u umerenosti

Posle mjesec i po do dva mjeseca zavisnost od šećera bi trebalo da postane prošlost.

Za sve to vrijeme osoba se preispituje zašto je uopšte voljela slatko. Da li je to zato što svi vole slatko, zbog nekih okolnosti ili možda zato što voli da se nagradi?

Ako je ovo poslednje, treba da se nagradi nečim zdravijim. Kada se osoba riješila zavisnosti, ukus za slatko može da se promijeni, pa tako nekada omiljeno piće ili kolač mogu da budu preslatki.

Umerenost u svemu je osnovni cilj pravilne ishrane, pa i u kolačima.