Brejn Vensink, naučnik sa Univerziteta Cornell, zajedno sa svojim timom provodi vreme posmatrajući kako se ljudi ponašaju kad je hrana u pitanju. Manipulacijom svega i svačega, od veličine tanjira, slušanja muzike pa čak i bojom posuđa, Brejn Vensink tvrdi da je otkrio u kakve sve svakodnevne zamke ljudi upadaju, a koje sprečavaju gubitak kilograma.
“Možete izludeti sami sebe brojanjem kalorija ili sebi možete olakšati promenom okruženja”, tvrdi naučnik.
Evo njegovih pet iznenađujućih rezultata istraživanja iz koga proizilaze ovi saveti kako da izgubite nekoliko kilograma:
U čijem društvu jedete?
U jednom njegovom najnovijem istraživanju, zamolio je glumicu da obuče nešto što je čini debljom, i da za švedskim stolom u tanjir stavi salatu i testeninu. Nije bilo važno šta je i koliko je toga “lažna debeljuca” stavila na svoj tanjir, samim time što su drugi ljudi bili u njenom prisustvu, to ih je navelo da pojedu 25 odsto više kalorija nego inače. Brejn Vensink tvrdi da samo to što smo u blizini neke osobe s prekomernom težinom, može dovesti do gubitka samodiscipline. Naglasio je i da svrha ovog istraživanja nije bila svaliti krivicu na pojedince koji se bore s viškom kilograma. “Ovo pokazuje važnost toga da treba biti promišljen kod je izbor hrane i količine u pitanju. Odlučite šta želite da jedete pre nego što krenete na ručak i držite se te odluke uprkos drugim uticajima”, savetuje on.
Gde sedite?
Tim je istraživao kako se ljudi ponašaju oko švedskog stola. Za vitke ljude je tri puta verovatnije da će zauzeti mesto koje ne gleda na hranu, u odnosu na one ljude koji imaju višak kilograma. “Ako nešto ne gledate nećete ni razmišljati o tome”, objašnjava.“Kad gledate svu tu izloženu hranu to vas stalno podseća na to kako dobro izgleda i koliko drugi ljudi uživaju u hrani, a zbog toga ćete možda otići po još”, rekao je on.
Kako planirate?
Zahvaljujući istoj studiji, došao je i do saznanja da je 73 odsto mršavijih ljudi pre dolaska za švedski sto otišlo do stola gde se poslužuju salate umesto da su zgrabili tanjir i stali u red. “Deblji ljudi skloniji su tome da zgrabe tanjir i uzimaju hranu redom. Brzo napune tanjir, a da prethodno nisu pogledali šta se nudi od njihove omiljene hrane”, objašnjava Brejn Vensink.
Šta je u nazivu jela?
Tokom istraživanja se pokazalo i da će ljudi za 28 odsto više isprobati nešto ako im se ponudi opis hrane. Takva su jela i opisali kao bolja. “Kad nekim namirnicama dajete opis kao što je “hrskavo” ispred šargarepe ili “sveže” ispred salate, ljudi se usredrede na taj atribut”, rekao je i dodao da to pogotovo prolazi kod dece.
Kako se osećate?
Nije tajna da ćete se verovatno prejedati ako se osećate razdražljivo. Ali, prilikom jednog istraživanja Vensink je došao na ideju da predloži ljudima da iskažu zahvalnost pre svakog jela. “Bez obzira na to kako su se osećali pre, pojeli su oko 12 odsto manje ako su naglas izgovorili makar jednu stvar za koju su zahvalni”, rekao je. I ne samo da su pojeli manje nego su se odlučili za zdraviji izbor. Uzimali su veće porcije povrća i manje porcije namirnica s mastima i šećerom.
Izvor: magazin.hr
Komentari