Tvrdi se da je zbog štamparske greške vojskovođa Napoleon naciljao svoju artiljeriju na pogrešno mjesto, dosta ispod britanskih, pruskih i holandskih linija.

Iako se istorijski podaci o hladnokrvnosti vojvode od Veligntona i utvrđenosti britanske pešadije ne osporavaju, ovo otkriće bi moglo da objasni priču o porazu sjajnog korzikanskog maršala.

„Napoleon se oslonio na pogrešnu mapu za svoju strategiju u njegovoj poslednjoj bici“, rekao je Frenk Ferand, autor dokumentarca emitovanog na francuskoj televiziji. „To objašnjava zašto je bio dezorijentisan na bojnom polju i to je sigurno jedan od faktora koji je doveo do njegovog poraza“.

Strateška farma Mon-Sen-Žan je u stvari bila na kilometar od stvarne lokacije. „Jedan kilometar u dometu topova pravi znatnu razliku“, dodao je on.

Lažna mapa, korišćena od strane jednog od njegovih oficira i identična Napoleonovoj je otkrivena, još uvijek umrljana krvlju u vojnom muzeju u Briselu od strane belgijskog ilustratora i istoričara Bernarda Kopensa.

Još uvijek nije utvrđeno kako i ko je napravio lažnu mapu. Za sada postoje samo sumnje da je Napoleon u svojoj blizini imao izdajnika. Britanska špijunska služba i tada je bila jaka.

„Uporedili smo odštampanu mapu korišćenu na bojnom polju sa originalnom ručno nacrtanom mapom koja je kopirana“, rekao je Ferand. „Shvatili smo da postoji štamparska greška. Ne samo da je farma bila na pogrešnom mjestu, već je mapa pokazivala i skretanje puta koje nije postojal“.

Dodao je: „Takođe smo pronašli pismo od njegovog mlađeg brata Žeroma Bonapartea, koji je opisao svog brata kao potpuno izgubljenog na bojnom polju Vaterloa“.

Istoričari su raspravljali i o tome da je Napoleon prilično potcjenio vojvodu od Velingtona i pogrešio pri davanju jasnih naređenja svojim komandantima, maršalu Neju i generalu Graučiju, čije su zabune dovele do konačnog poraza francuskog vojskovođe.

(Webtribune.rs)