U Briselu to više nije tajna, a ni na Zapadnom Balkanu nema iluzija oko činjenice da proces evrointegracija postoje sve komplikovaniji, teži i vremenski zahtevniji, piše Dojče vele. U Evropskoj uniji često ponavljaju svoj zvaničan stav da je proširenje jedna od njenih najuspješnijih politika, pri čemu se navodi širenje slobode, demokratije, stabilnosti, mira i prosperiteta na evropskom kontinentu. Ali uz dobrobiti idu i ne baš uvijek tako glasno pominjani – problemi.

U najvećem broju zemalja-članica „opozicija“ daljem širenju Unije prelazi 30 procenata. Tome su svakako doprinijele lekcije naučene iz prethodnih proširenja, kriza u istočnom i južnom susjedstvu, posljedice ekonomske krize, ali percepcija Zapadnog Balkana, prvog u redu za proširenje, kao siromašnog regiona, regiona slabih institucija i istorijskih konflikta.

I dok Brisel najavljuje najmanje pet godina pauze u primanju novih članica, na spisak „domaćih zadataka“ za zemlja Balkana postavljaju se novi prioriteti. Jedan od poslednjih odnosi se upravo na jednu od najtežih boljki čitavog regiona, a to je ekonomija i njeno rukovođenje. U Evropskoj komisiji kažu da je cilj „novog pristupa“ bolji ekonomski nadzor i priprema zemalja Zapadnog Balkana za buduće obaveze koje će imati kao članice EU, kao i podrška vlastima u regionu da donesu i primijene kvalitetne programe namijenjene rekonstrukciji nacionalnih ekonomija i obezbjeđivanju makrofinansijske sigurnosti. Sve to će, na duže staze, kažu u Briselu, doprinijeti jačanju privreda i otvaranju novih radnih mjesta na Balkanu.

Teške odluke i teški koraci se očekuju kako bi se reformisala makroekonomska struktura, kaže generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, Kristijan Danijelson. „Za zemlje Zapadnog Balkana rješenje osnovnih prioriteta je ono što će im donijeti bolju budućnost. Kratkoročno to će imati svoju cijenu, i to se mora jasno reći“, upozorava Danijelson, ali i napominje da će EU „podržati te procese kako bi ublažila troškove“, a kako bi građani Balkana u svakodnevnom životu mogli da osjete prosperitet koji donose reforme.

Da li EU ima „recept“ za svoju, ali i balkansku ekonomiju?

Navodeći da se cio region suočava sa sličnim problemima u ekonomskom sektoru, u Briselu ukazuju na neophodnost reforme finansiranja penzionog i zdravstvenog sistema, rješavanje pitanja plata u javnom sektoru, restrukturiranje državnih preduzeća, stvaranje boljih uslova za poslovanje, promene na tržištu rada. I dok u Evropskoj komisiji kažu da će sve to zahtijevati „izuzetnu političku volju i hrabrost“, ali da je to nešto sa čim Zapadni Balkan „mora da se suoči iako mnogima neće biti drago“, ekonomisti i analitičari ocjenjuju da je to „korak u dobrom pravcu“, ali upozoravaju i na negativne aspekte.

„Ekonomska perspektiva za samu Evropsku uniju nije ružičasta ni u 2015. godini, a možda i dalje, i to će se negativno odraziti i na situaciju na Zapadnom Balkanu“, ocjenjuje Janis Emanuilidis, koji se nalazi na čelu odjeljenja za evropsku politiku i institucionalne programe u Centru za evropsku politiku (EPC) u Briselu. On podsjeća na krhkost ekonomskog oporavka u Evropi, koja je, ponovo, morala da spusti očekivanja od privrednog rasta za naredni period i ukazuje na činjenicu da reforma evropskog ekonomskog upravljanja, čija se primjena zahtijeva i sad na Balkanu, još nije pokrila sve manjkavosti u samim evropskim ekonomskim okvirima.

U Centru za evropsku politiku navode i činjenicu da se ni zemlje-članice Evropske unije u velikoj mjeri ne pridržavaju briselskih ekonomskih preporuka i dodaju da je u pitanju komplikovan proces koji zahtijeva drugačiji ili jači podsticaj, bilo finansijski ili politički.

Ekonomski prosperitet kao garant stabilnosti Balkana

Insistiranje na ekonomskom uređenju, kao novom „nosećem stubu“ evrointegracija proizilazi iz samog iskustva Evropske unije koja se još nije sasvim oporavila od posledica najveće krize od svog nastanka; proizilazi i iz vjerodostojnosti procesa proširenja, koji zemljama-članicama, sa jedne strane, obećava potpuno pripremljene nove članice.

Sa druge strane, ekonomske reforme u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da daju i konkretan i opipljiv odgovor na ono što građani tog regiona vide kao osnovno očekivanje od evrointegracija, a to je bolji život i prosperitet. „Stabilnost, sigurnost i pomirenje jesu bitni, ali bez jake ekonomije u regionu sve će to biti „lomljivo“, smatraju u Savjetu za regionalnu saradnju (RCC).

Janis Emanuilidis: Loša ekonomska perspektiva EU negativno će se odraziti i na situaciju na Zapadnom Balkanu

Podsjećajući da je politički prioritet zemalja Zapadnog Balkana članstvo u EU, Sanjin Arifagić iz RCC dodaje: „Za nas je jasno da bez privrednog rasta nema usklađivanja sa Evropskom unijom, a bez usklađivanja nema šansi za pristupanje. Činjenica je da građani u regionu danas imaju samo trećinu onoga što je prosjek bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika EU. Da bi bili dobrodošli partneri, moramo mnogo toga da uradimo i to je jasno i građanima i političarima u regionu i u zemljama-članicama“, zaključuje Arifagić.

U Savjetu za regionalnu saradnju ocjenjuju da najveći posao ekonomskih reformi leži na nacionalnom nivou država Zapadnog Balkana, ali i dodaju da je regionalna saradnja u toj oblasti važna, pogotovo na polju trgovine, koordinaciji investicionih politika, jačanju infrastrukture i povezanosti.

Izvor:Dojče vele