U takvoj atmosferi političari na Egeju pripremaju izbore umjesto da se svim snagama bace na učvršćivanje kakve-takve političke stabilnosti, ocjenjuju listom svjetski mediji.
U 24-časovnom nacionalnom štrajku, u četvrtak, grčki radnici su preplavili ulice velikih gradova. Organizatori štrajka bili su najveći sindikati firmi u privatnom i javnom sektoru. Masovna obustava rada „pala“ je dan posle važnih pregovora između Grčke i njenih kreditora iz EU i MMF, u kojima Atina nije ostvarila cilj: prolongiranje roka za sprovođenje reformi.
U petak je, dan posle štrajka, policija objavila svoje podatke: oko 18.000 ljudi demonstriralo je u prestonici, još oko 6.000 u Solunu. Na ulice svih većih gradova izašli su nezadovoljni građani. Aerodromi, železničke stanice i trajektne luke, stavile su jednodnevni katanac, a ostale su zaključane i državne škole. Ambulante i bolnice primale su samo hitne slučajeve. Otkazani su internacionalni i domaći letovi, a štrajku su se priključili i kontrolori vazdušnog saobraćaja. Zaposleni u sudstvu takođe su izašli na proteste.
Kako pišu Novosti, generalnom štrajku, prethodila je, dan ranije, obustava rada novinara. Na hiljade poslenika javne riječi, zaposlenih u glasilima u privatnom vlasništvu, prošlog mjeseca nije dobilo platu.
Krhki privredni rast u ovoj zemlji i dalje je udružen sa kašnjenjem restrukturiranja neefikasnog državnog aparata, nije se stalo na put utaji poreza... Istovremeno, reformske mjere toliko su umanjile mogućnosti koje stoje pred mladim ljudima, da ih je većina u potpunom očaju. Međunarodne organizacije naveliko upozoravaju da je pred vratima Grčke dugotrajna socijalna kriza. Generalni štrajk,uvod je u još jedan težak period koji stoji pred Grcima. Sledeći ispit Atina polaže već 8. decembra, do kada vlada mora da plati sledeću tranšu duga evropskim kreditorima.
Privreda Grčke zabeležila je u trećem kvartalu ove godine, veći rast nego bilo koja druga zemlja u evrozoni. Čak je i stopa nezaposlenosti u 2014. nešto manja nego lane. Ovakvi pozitivni pokazatelji, međutim, dovode u zabludu, ocjenjuju svetski analitičari i tvrde da je u pitanju samo privid boljitka. Međunarodni kreditori ostaju pri tvrdnji da Atina tokom 2015.godine mora da uštedi između dvije i tri milijarde eura, da bi imala iole šanse da dostigne primarni cilj: privredni rast od tri odsto.
Komentari