Američki “Vol Strit Džurnal”, ali i neki evropski mediji naveli su juče, pozivajući se na diplomatske izvore, da su predstavnici Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Francuske, Italije i Kipra spremaju da zatraže ublažavanje sankcija sa obrazloženjem da one nisu doprinijele rješavanju ukrajinske krize, a pruzrokovale su štetu njihovim privredama.

Ovo je potkrepljeno navodima agencije Rojters koja je došla do dokumenta koji je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini pripremila pred sastanak Spoljnopolitickog savjeta ministara EU zakazanog za 19. januar.

Ona u tom papiru predlaže da sankcije ublaže ukoliko Rusija maker simbolično počne da sprovodi dogovor iz Minska o političkom rješenju za Ukrajinu.

Međutim, visoki briselski diplomata rekao je za Tanjug da Njemačka i Velika Britanija nastavljaju da insistiraju da Rusija u potpuni ispuni sve odredbe sporazuma koji je u septembru potpisan u Minsku, a koji predviđa prekid vatre u Ukrajini i međunarodne posmatrače na granici sa Rusijom.

On je podsjetio da se prekid vatre se za sada samo delimično poštuje, i da se posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju žale da im prosruske snage ne daju da priđu ruskoj granici.
“U Evropskom savjetu ne postoji konsenzus o sankcijama, a on je neophodan da bi se one skinule”, rekao je ovaj diplomata.

Predsjednik Evropskog saveta Donald Tusk najavio je juče u Evropskom parlamentu da ministri u ponedeljak uopšte neće odlučivati o sankcijama, već će tu temu prepustiti šefovima država i vlada EU koji će se u Briselu okupiti u martu.

U martu ističu sankcie Rusiji koje je EU uvela prošle godine i tada će biti neophodan konsenzus da bi se one produžile za još godinu dana.

To se, međutim, odnosi samo na “crnu listu” ruskih funkcionera i lidera proruskih snaga kojima je zabranjeno da putuju i raspolažu imovinomu EU, dok rok ozbiljnijim sankcijama koje su uperene protiv ruskih državnih preduzeća i banaka, ističe tek u junu.