Prva tačka na dnevnom redu je Ukrajina, u kojoj su se ponovo rasplamsale borbe između vladinih snaga i proruskih separatista, a očekuje se i žustra rasprava o sankcijama koje je EU uvela Rusiji.
Kako je prošle nedelje pisala evropska štampa, trećina od 27 članica EU zalaže se da se te sankcije ublaže ukoliko Rusija napravi makar simbolične korake u pravcu sprovođenja sporazuma iz Minska i nagovori ih da poštuju prekid vatre.
Ostali lideri EU, uključujući njemačku kancelarku Angelu Merkel, smatraju da sankcije treba da ostanu sve dok Rusija ne sprovede sve tačke sporazuma i ne pošalje jasne signale da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
S obzirom na nedostatak konsenzusa, ministri će konačnu odluku o sankcijama prepustiti šefovima država i vlada, koji će o tome rasporavljati u martu.
Spoljnopolitički savjet će razmatrati i situaciju na Bliskom istoku, kao i tok međunarodnih pregovora o iranskom nuklearnom programu koje koordinira bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Ketrin Ešton, koja je sada u svojstvu specijalne izaslanice.
Kako je prošle nedelje najavila nova visoka predstavnica Federika Mogerini, na dnevnom redu će se naći i mjere za suzbijanje islamističkog terorizma i pokušaja evropskih građana koji su se pridružili ekstremističkim grupama na Bliskom Istoku da prenesu džihad na evropsko tle.
U tom smislu, očekuje se da Savjet preporuči stvaranje objedinjene evropske baze podataka o putnicima u avionskom saobraćaju i oduzimanje putnih isprava potencijalnim džihadistima.
Pojedine zemlje poktrenule su prošle nedelje inicijativu da se unutar Šengenske zone ponovo uvedu granične kontrole, ali je taj predlog naišao na oštro protivljenje u Evropskoj komisiji, koja Slobodan promet ljudi i roba unutar EU smatra fundamentalnom evropskom vrijednosću.
(Tanjug/B92)
Komentari