Gutenbarž je istakao da ta briga ne bi trebalo da traje samo tokom periodu trajanja ugovora.
Problem depresije kod fudbalera, naročito onih koji su završili karijeru, ponovo je došao u prvi plan kada je bivši predsjednik Asocijacije engleskih fudbalskih profesionalaca Klark Karlajl priznao da je pokušao da izvrši samoubistvo kada ga je u decembru udario kamion.
Karlajl je u karijeri odigrao više od 500 mečeva, ali po završetku karijere nije uspio da se adaptira na život van terena, što je na kraju rezultiralo njegovim pokušajem samoubistva.
„Klubovi i zaposleni u njima su i po zakonu dužni da promovisu i štite zdravlje i bezbjednost igrača tokom njegove karijere – ne samo fizičko, nego i mentalno“, rekao je Gutenbarž u intervjuu Rojtersu.
On je inače, autor studije iz 2013. koja je pokazala da jedan od četiri profesionalna fudbalera pokazuju simptome depresije tokom karijere, a po odlasku u penziju taj broj se povećava na 49 odsto.
Samoubistvo bivšeg selektora Velsa Gerija Spida, šokiralo je javnost u Velikoj Britaniji 2011, dok se njemački golman Robert Enke godinama borio sa depresijom prije nego što je 2009. skokom pod voz sebi oduzeo život
Gutenbarž je naglasio da novac ne može da bude garancija protiv mentalne bolesti.
„Profesionalni fudbaleri su kao svi obični ljudi - na terenu i van njega, bez obzira na novac kojim su obasuti. Oni su tokom svoje karijere takođe izloženi psihofizičkim stresu“, rekao je Gutenbarž.
(B92)
Komentari