Premijer je najavio dolazak potpredsednika švajcarske vlade koji će pokušati da prenese iskustvo o dualnom sistemu obrazovanja, odnosno o tome da učenici i studenti iz klupa izađu spremni za tržište rada.
"Ako iz škola budemo na vrijeme slali da nauče posao, imaćemo obrazovanu i motivisanu radnu snagu", rekao je premijer na otvaranju Kopaonik biznis foruma dodavši da će u tom smislu takođe biti potrebna pomoć domaćih privrednika.
Dualni model stručnog obrazovanja podrazumjeva da učenici po upisu stručne, tehničke ili poslovne škole zasnuju i radni odnos u kompanijama koje ih, paralelno sa školovanjem za određeno zanimanje, osposobljavaju znanjem i vještinama potrebnim za praktičan rad.
Ovaj vid edukacije primenjuje se u većem broju evropskih zemalja, ali su najpoznatiji i najuspešniji modeli Austrije i Njemačke.
Mladi u Njemačkoj koji nakon završene osnovne škole ne idu dalje na fakultet, upisuju jednu od stručnih škola u kojoj pohađaju nastavu (po pravilu dva ili tri dana nedeljno) dok ostatak vremena provode u nekom preduzeću na praksi.
Na taj način su odmah nakon završetka školovanja u potpunosti osposobljeni za rad.
Važna je činjenica da veliki broj mladih koji u nekoj firmi tokom školovanja obavlja praktični dio nastave vrlo često po završetku školovanja tu i ostane, odnosno, dotično preduzeće ih zaposli.
Posebno se ističe činjenica da se pri tome radi o vrlo dobrom ulaganju u mlade ljude, smatraju stručnjaci.
Dualni sistem obrazovanja nudi značajne prednosti, kako za učenika i preduzeće, tako i za društvo u cjelini.
Po završetku škole učenik najčešće ostaje da radi u preduzeću u kojem je bio na praksi, a preduzeća će radije da ulože u učenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzimaju nekvalifikovanu osobu u čiju će prekvalifikaciju uložiti znatno više vremena i novca.
Korist za društvo ogleda u tome što se radna snaga obrazuje u potpunosti u skladu sa potrebama privrede, pa je nezaposlenost manja.
Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno stručno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto. Poređenja radi, u Srbiji je stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva krajem 2014. godine bila veća od pedeset procenata.
(B92)
Komentari