Oni traže rešavanje problema korisnika kredita u švajcarcima i to kroz konverziju kredita u kune po kursu koji je vrijdio na dan potpisivanja ugovora o kreditu, kao i da kamata bude onakva kakva je bila na početku kredita. Takođe traže i povrat svih preplaćenih sredstava.

Organizatori protesta smatraju da je glavni krivac za stanje Hrvatska narodna banka, pa traže i ostavku guvernera Borisa Vujčića, prenosi B92.

Prema procjenama organizatora, na početku skupa na Trgu Franje Tuđmana okupilo se oko 4.000 građana koji su u Zagreb doputovali autobusima iz cijele Hrvatske. Podršku im je dalo i 50-tak članova beogradskog udruženja "Efektiva", koji su organizovano autobusom oko 13 časova stigli u glavni grad Hrvatske.

"Banke nastupaju organizovano u cijelom regionu, organizovano varaju ljude na isti način. Nama ništa drugo nije preostalo nego da se samoorganizujemo i da im vratiimo istom mjerom", rekao je za agenciju Beta koordinator udruženja "Efektiva" Marko Vasić.

On je istakao da su članovi beogradskog udruženja organizovano došli u Zagreb da bi podržali kolege iz Hrvatske, ali i iz Slovenije i BiH.

"Banke moraju da shvate da treba da rade s profitom, a ne s ekstraproiftom. Dug je postao toliki da je besmislen, jednostavno ga ne možemo vratiti. Sistem je ugrožen, sve je ugroženo, zbog pohlepe banaka", rekao je Vasić po dolasku u Zagreb.

Nose transparente na kojima između ostalog piše: "Stop dužničkom ropstvu", "Pazite s kim bankarite" i "Protiv lihve i lihvara! Vratite nam naše dostojanstvo!".

Kako B92 prenosi, organizatori očekuju da će na protestu učestvovati između 15.000 i 30.000 ljudi. U gradu je na snazi posebna regulacija saobraćaja, a na ulicama su i jake policijske snage.

Odluku o organizaciji masovnog protesta Udruženje Franak donijelo je krajem marta, nakon propalih pregovora unutar radne grupe sastavljene od predstavnika države, banaka i dužnika.

Sabor je u januaru prihvatio izmjene Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima se kurs švajcarske valute u narednih godinu dana fiksira na 6,39 kuna, na teret finansijskih institucija. U tih godinu dana treba da bude postignuto dugororočno rješenje.

Procjenjuje se da je u Hrvatskoj još oko 60.000 kredita s klauzulom u švajcarskoj valuti, uglavnom stambenih.