Naime, kriza je primorala građane da garderobu sve češće kupuju u radnjama polovne robe, gdje se od glave do pete mogu obući i za 500 dinara, ali kupci i ne slute odakle je ta roba stigla.

- Između ostalog, polovna garderoba u Srbiju dolazi i kao humanitarna pomoć, ali ne završava tamo gdje treba već odlazi u radnje. Iako se nikome ne preporučuje, sve više građana je kupuje. Među tom garderobom ima i one koja se skida s mrtvaca – otkriva Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije i dodaje:

- Niko ne zna u kakvim je magacinima bila ta garderoba prije nego što je završila u srpskim radnjama i kakve bakterije ima u sebi.

Sumnjivog kvaliteta ima i među novom odjećom u radnjama i velikim šoping-molovima.

- Uglavnom je riječ o robi koja se proizvodi u Turskoj, Kini i drugim dalekoistočnim zemljama. Kvalitet te robe potpuno je nepouzdan. Ona se u tim zemljama boji bojama koje u sebi imaju kancerogena svojstva. Posebno se ne preporučuje nošenje komada koji su u direktnom kontaktu s kožom, kao što je rublje. Nažalost, to se ovde rijetko ispituje, pa je potrebno da se pooštri kontrola – kaže Vasiljević.

Slaviša Petković iz Tržišne inspekcije kaže da se kontrola kvaliteta redovno vrši:

- Za tri mjeseca 2015. privremeno je zabranjen promet tekstilnih proizvoda vrednih oko 102 miliona dinara. Izvršena su 183 inspekcijska nadzora, a uzorkovana su 74 tekstilna proizvoda. Analizom je utvrđeno da kod 26 proizvoda nije tačan podatak o sirovinskom sastavu. U ovom periodu podnijeta su 34 zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom.

Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“, kaže da oni u proizvodnji moraju da poštuju sve procedure.
– Za svaki uvoz materijala ili repromaterijala moramo imati rješenje o kvalitetu i sastavu, na osnovu čega se posle prave etikete za garderobu.

Oni koji legalno rade moraju sve da poštuju, dok 60 odsto onog što se uvozi iz Kine ili Turske uopšte nema rješenje o kvalitetu.

(Kurir)