Male uši mogu da budu atraktivnije, ali zapravo ukazuju da ste skloniji ekcemima i bolestima bubrega. Često znače i manji slušni kanal, pa su i šanse za razvoj ekcema veće. Slušni kanali obloženi su kožom koja može biti sklonija ljuskanju (otitis externa). Ako imate male, nisko postavljene uši, ispod nivoa očiju, to često ukazuje da imate problema s bubrezima. Niko ne zna zašto.

Duži jezik može da znači da ste skloniji opstruktivnoj apneji za vrijeme spavanja. Ovo stanje uzrokuje prekid disanja tokom spavanja, a pogađa oko četiri posto sredovječnih muškaraca i dva posto sredovječnih žena. Ako imate veliki jezik ili velike krajnike, oni mogu da blokiraju disajne putove dok spavate. U blažem slučaju izazivaju hrkanje, a u težem mogu da zaustave disanje do 30 sekundi.

Veliki bokovi su povezani su sa gubitkom pamćenja. Naučnici Nortvestern Univerziteta u Čikagu proučavali su oblike tijela i pamćenje ispitanih osoba. Rezultati testa sprovedenog na gotovo 8.750 žena u postmenopauzi od 65 do 79 godina pokazuju da one s većim bokovima imaju slabije pamćenje. Naučnici nagađaju da naslage mastidoprinose kognitivnim problemima ograničavajući protok krvi u mozgu. Međutim ukoliko imaju tendenciju sakupljanja masnoće oko bokova, a ne oko trbuha, mogle bi biti zaštićenije od dijabetesa i srčanih bolesti.

Dugi prsti su povezani s rakom prostate i depresijom. Naučnici sa Univerziteta u Vorviku i Instituta za istraživanje raka posmatrali su ruke 1.500 oboljelih od raka prostate i 3.000 zdravih muškaraca. Smatra se da su izloženi manjoj količini testosterona prije rađanja, što dovodi do razvoja dužeg kažiprsta. Manja količina testosterona može kasnije da ih zaštititi od bolesti (koja se hrani testosteronom).

Istraživanje Univerziteta u Alberti pokazuje da su muškarci s relativno dužim kažiprstom skloniji depresiji.Depresija je povezana s nižim nivoima testosterona kojima su izloženi u materici. Zanimljivo da je studija na Univerzitetu Liverpul pokazala da djeca s autizmom imaju znatno kraći kažiprst, što je povezano s visokim nivoima testosterona prije rođenja.

Prema danskoj studiji sprovedenoj na 3.000 muškaraca i žena je pokazala da su ljudi s tanjim bedrima skloniji srčanim bolestima i preranoj smrti. Mala mišićna masa na ovom području mogla bi da utiče na osjetljivost na insulin i da bude krivac za spomenuti faktor rizika.

Duge noge mogu da ukažu ​​na manji rizik od dijabetesa, pokazuje istraživanje provedeno na Univerzitetu u Bristolu. Pokazalo se da je za svakih dodatnih 4,3 cm smanjen rizik od bolesti.

Ako je vaša majka bila punija kad ste bili u materici, možda baš zato imate kraće noge. Budući da ste se u materici prilagodili manjoj količini energije, gušterača (koja izlučuje insulin) ne može dobro da se nosi s relativno normalnom količinom masti i ugljenih hidrata nakon rođenja. Stoga je i veći rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2 u srednjim godinama.