Grobna tišina ne plaši Samira Bajramovića. Svakoga dana, najčešće sam skuplja ostatke voska oko grobova.

Bez obzira da li je kiša ili sunce, kad završi sa školom, Samir je, kaže, na svom radnom zadatku. Nekad sakupi mnogo voska pa mu majka pomaže da ponese džak.

Samir kaže da kada skupi vosak, prodaje po kilogram, zajedno sa majkom.

 Samir i šestoro braće i sestara teško žive.

Podstanari su u kući bez struje koja prokišnjava, a nemaju ni kupatilo. Majka ih sama podiže. Ne mogu, kaže, da žive od socijalne pomoći. Da ne sakupljaju vosak ne bi mogli ni da se prehrane.

"Kad idemo da radimo, imamo. Kada ne idemo, iskreno, sjedimo u kući i ćutimo. Mnogo je težak ovaj život", priča Samirova majka Benazira Ademi.

Samirova majka za svog sina kaže da "voli da radi, da cijepa drva, voli da pomogne oko kuće".

"On mi je sve. Ja ih imam još, ali Samir je jedan", kaže Benazira Ademi.

Ovaj 12-ogodišnjak nema velike želje.

"Najviše bih volio da imamo svoju kuću, da budemo srećni, da imamo struju, naše dvorište", kaže Samir.

Težak život kaže liječi pjesmom. Tako je i ispratio ekipu RTS-a.

Izvor:Rts.rs