Na početku kongresa, intonirane su himne Srbije i Ruske Federacije, a osim članova stranke, Kongresu su kao gosti prisustvovali i prvi i drugi sekretar ambasade Rusije u Beogradu, savjetnik ambasade Belorusije te savjetnik ambasade Palestine u Beogradu.

Obraćajući se prisutnima Vojislav Šešelj je rekao da je Srbiju, nakon pune decenije ratova, razaranja, bombardovanja, između 1990. i 2000. godine zadesila još veća nevolja, kada su u oktobru 2000. godine, „Amerikanci doveli izdajničke prozapadne garniture na vlast“.

Navodeći da su se te vlasti smjenjivale godinama i da su režimi bili sve gori od goreg, koji su omogućili najveće pljačke države, on je rekao da su sve radili kako bi uništili SRS, ali da u tome nisu uspjeli u potpunosti, već su samo uspjeli da vrbuju njihove najuže saradnike i saborce i dodao „sadašnji se režim u Srbiji pretvara i glumi prijateljstvo sa Rusijom“.

Šešelj je rekao i da SRS kao alternativu nudi odustajanje od ulaska u Evropsku uniju jer su tamo koncentrisani „svi tradicionalni srpski neprijatelji“.

„Jedina racionalna alternativa koja stoji pred srpskim narodom je integracija sa Rusijom. Mi želimo u evroazijsku uniju. Naša sudbina je vezana za sudbinu Rusije i što su umni ljudi u srpskom narodu govorili u najtežim olujnim vremenima, mi Srbi naš mali čamac treba da privežemo za veliki ruski brod da ne bismo potonuli, da bismo se sačuvali“, kazao je haški optuženik.

Ističući da se „naprednjački režim“ dodvorava svim neprijateljima Srbije, Šešelj je naveo:

„Nemogući su prijateljski odnosi Srbije i Hrvatske dok se ne oslobodi u cjelosti Republika srpska krajina. Po pitanju Bosni i Hercegovine SRS je nevoljno prihvatila Dejtonski sporazum u trenutku kada je donešen, ali sada se borimo da se očuva svaka njegova odredba. Mi smo spremni sve da učinimo da bi se sačuvala Republika Srpska.“

Kada je u pitanju Crna Gora, Šešelj je naveo da su američke sile omogućile „mafijaškom izdajničkom režimu Mila Đukanovića“ da otcijepi „srpsku Spartu“ i suprotstavi je Srbiji.

„Da Crna Gora bastion srpstva, srce srpstva postane Srbiji neprijateljska država. Crna Gora pod Milom Đukanovićem je među prvim priznala nezavisnost Kosova, sada se iz petnih žila trudi da uđe u NATO i tako direktno zaprijeti granicama Srbije“, pričao je Šešelj.

Šešelj je istakao zabrinutost zbog situacije u Makedoniji i rekao da će sada kada je ugrožena sve stare rasprave ostaviti po strani te da će svu „podršku pružiti kako bi se Makedonija sačuvala, ne bi li je Šiptari kao američki štićenici u cjelosti preuzeli“.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju optužio je u januaru 2003. godine Vojislava Šešelja da je podsticao zločine protiv čovječnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optužen je da je „govorima i izjavama doprinio da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine“.

On se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2003. godine, a na privremenu slobodu je pušten do izricanja presude u novembru 2015. godine zbog lošeg zdravstvenog stanja. S obzirom da je prije nekoliko dana Žalbeno veće Haškog tribunala zatražilo njegov povratak u pritvorsku jedinicu Ševeningen, Šešelj je danas ponovio da dobrovoljno ovoga puta neće ići.

„Traže me nazad u Hag. Ja dobrovoljno ne idem. Ja sam tamo bio dovoljno, dovoljno da rasturim Haški tribunal. Naprednjački režim tvrdi da je ovaj zahtjev da se vratim u Hag udar na Vučića. Pa valjda je to udar na mene. Da je udar na Vučića tražili bi od njega da ode u Hag“, istakao je Šešelj. 

Anadolija