Varadi je Tanjugu rekao da se najavljena rezolucija, o kojoj bi SB UN trebalo da raspravlja 7. jula, doživljava kao "nešto sudbonosno", ali da on ne misli da je tako, ocenjujući da je ta rezolucija dobila malo veći odjek u političkoj svijesti nego što ga zapravo ima. 

"Činjenica je da je po sadašnjim sudskim odlukama genocid počinjen, cinjenica je da se ne može pripisati Srbiji, kao i da su mnogi srpski rukovodioci već činili gestove i odavali poštu žrtvama", rekao je Varadi i dodao da Savjet bezbjednosti UN ne utvrđuje da li je negdje počinjen genocid nego nadležni sudovi. 

On je rekao da je Međunarodni sud pravde utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, ali da se ne može pripisati Srbiji, kao i da su u vrlo velikom broju slučajeva taj sud, ali i Haški tribunal, utvrdili da genocida nije bilo. 

Varadi kaže da ono što je poznato iz teksta rezolucije koji nije konačan i koji će se verovatno dorađivati jeste da se konstatuje da je u Srebrenici počinjen genocid i da se poziva na pomirenje i na uvažavanje žrtava, što, kako kaže, nisu nije ništa novo. 

Međutim, dodaje, to što su nadležni sudovi utvrdili da se tragedija u Srebrenici ne prepisuje Srbiji ne znači da i Srbija i sve druge zemlje u regionu ne bi trebalo da odaju počast žrtvama što je, podseća, i do sad činjeno, prenosi B 92.

"Sada je 20 godina od Srebrenice pa ta tema pomalo dolazi na dnevni red, ali ja ne vidim da se tu nesto dramatično mijenja niti se može odlukom Savjeta bezbjednosti mijenjati", naveo je Varadi. 

Da li se može očekivati usvajanje te rezolucije u SB UN čija je članica i Rusiija, za Varadija je pitanje koje treba postaviti stručnjacima za politiku, a ne za pravo. 

"Ja to ne bih mogao da kažem, sve zavisi od toga da li će se postići kompromis oko teksta i pojedinih formulacija", zaključio je Varadi.