To su posle nezvaničnog "Gimnih" zasijedanja šefova diplomatija EU, na kojem je učestvovao i naš ministar vanjskih poslova i evropskih integracija Igor Lukšić iministri ostalih kandidata za članstvo u Uniji, saopštili predsjedavajući luksemburški ministar Žan Aselborn i visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Federika Mogerini je saopštila da su dogovorene ključne mjere zaštita spoljnih granica, razbijanje mreža organizovanog kriminala za šverc imigranata preko Libije, kao i Turske i Zapadnog Balkana, pomoć zapadnobalkanskim zemljama, kao i dugoročno rješavanje ratova u Siriji i Iraku, finansijska podrška afričkim državama da se stvore bolji ekonomsko-socijalni uslovi i sprijejči bekstvo ljudi u Evropu.

Aselborn je rekao da su svi ministri bili saglasni da je riječ o prevashodno krizi izbjeglica iz rata u Siriji, Avganistanu, Iraku i Eritreji, koja pogađa sve zemlje EU, kao i Zapadni Balkan i veoma teško Tursku.

Oko 46 odsto izbjeglica su došli iz Sirije, 12 odsto iz Avganistana, nešto manje iz Eritreje, rekao je on.

Šefovi diplomatija Unije dogovorili su da se, "s ciljem da tačno znamo ko kuca na naša vrata i odakle dolazi", uspostave centri za popis izbjeglica i migranata na graničnim žarištima njihovog priliva.

EU će morati da ojača napore za razbijanje bandi organizovanog kriminala koje švercuju migrante i na Zapadnom Balkanu.

Federika Mogerini je naznačila da je dogovoreno da se pruži zaštita onima kojima je to potrebno jer su to izbjeglice iz ratova i progona, zatim da se zaštite spoljne granice, razbiju mreže krijumčara migranata, a u tom cilju je dobijena saglasnost ministara EU da se pokrene druga faza pomorske vojne akcije EU u vodama prema Libiji.

Osnažiće se, istakla je visoka predstavnica EU, i partnerstvo sa zemljama odakle dolaze i kroz koje prolaze izbjeglice i migranti, što znači da će se raditi na sklapanju sporazuma o vraćanju migranata koji ne mogu da dobiju azil u Uniji.