Za ratifikaciju SSP-a glasalo je 86 poslanika, dok poslanici opozicije nisu bili u sali tokom glasanja. Opozicija, koja je danas privremeno odblokirala rad Skupštine, prisustvovala je samo prvom dijelu sjednice.

Ministar za evropske integracije Bekim Čolaku je predstavljajući nacrt zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju istakao da će se koristi od ovog sporazuma početi nakon što on stupi na snagu, te da Kosovo dobija i nove obaveze u sprovođenju reformi.

“Počevši od daljeg jačanja vladavine reda i zakona, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, do ekonomskih reformi s ciljem povećanja radnih mjesta i povećanja trgovinske razmjene sa Evropskom unijom, povećavajući i izvoz kosovskih proizvoda na evropskom tržištu. Sve to će učiniti Kosovo razvijenijim i spremnijim da se pridruži evropskoj porodici”, kazao je ministar Čolaku, prenijela je Anadolija.

On je naglasio da pet zemalja članica EU još nije priznalo Kosovo, ali da su se one složile sa ovim sporazumom i time omogućile da se i Kosovu omogući pravo da napreduje ka učlanjenju u Evropsku uniju. Ministar je podsjetio i da je EU Lisabonskim sporazumom dobila status pravnog lica, a time i mogućnost da sa Kosovom potpiše SSP u ime svih članica.

Šef poslaničke grupe najveće partije u Skupštini, Demokratske partije Kosova, Adem Grabovci je ocijenio da SSP znači da Kosovo više neće biti crna tačka na karti Zapadnog Balkana, dok je Ismet Bekiri, šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova, istakao da je potpisivanje SSP kamen temeljac za spajanje Kosova sa Evropskom unijom.

Za šefa poslaničke grupe opozicionog Pokreta “Samoopredeljenje” Glaufa Konjufca, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je i pored toga što predstavlja korak napred ka učlanjenju u EU, sporan jer je sporan status Kosova u tom sporazumu.

“SSP se sa EU ratifikuje, tako što se Kosovo kvalifikuje kao upitan entitet, status Kosova naravno dovodi u pitanje fusnota, koja je pripojena Kosovu u ovom sporazumu. Fusnota je kao što znamo jedan sporazum sa Srbijom u pregovorima u Briselu. Fusnota je, isto kao i zajednica, bila zahtjev Srbije i fusnota kaze da Kosovo važi i Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde. To znači da je Kosovo i srpska autonomija pod protektoratom UN-a i s druge strane da je nezavisno”, naglasio je Konjufca.

Po njemu, drugo sporno pitanje je što SSP za Kosovo dolazi preko Beograda, te da je uslovljen sporazumima sa Srbijom, a ne kao za druge zemlje, borbom protiv korupcije, organizovanog kriminala ili nezavisnosti pravosuđa.

Poslanik “Samoopredeljenja” Ilir Deda je za razliku od svojih partijskih kolega koji su, inače, napustili salu prije njegovog izlaganja, kazao da je Kosovo samo tražilo SSP, te da taj sporazum nije isti kao za ostale zemlje, ali je najbolje što se moglo ponuditi Kosovu.

Šef poslaničke grupe “Srpska lista” Slavko Simić je izjavio da srpski poslanici daju punu podršku potpisivanju SSP-a između Kosova i EU.

“Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja veoma bitan korak za Kosovo, a takođe i za region u našem pokušaju da stvorimo potpuno otvoreno tržište gdje će privatni sektor igrati ključnu ulogu u ekonomskom razvoju jer će sporazum omogućiti čvrste ekonomske i trgovinske veze Evropske unijue i Kosova”, poručio je Simić.

Kosovo i Evropska komisija potpisali su u utorak, 27. oktobra, u Strazburu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi ugovorni odnos Kosova i Evropske unije.

Savjet EU je u junu 2013. odobrio otvaranje pregovora o SSP sa Kosovom, nakon što je urađena studija izvodljivosti, a Evropska komisija je SSP usvojila krajem aprila ove godine i uputila ga Savjetu ministara EU.