BI­JE­LO PO­LJE – Grad Bi­je­lo Po­lje je sre­di­na ko­ja ne­ma bes­kuć­ni­ka. Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, ko­ji ob­u­hva­ta op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje i Moj­ko­vac, slo­vom i bro­jem evi­den­ti­ra­no je sa­mo jed­no ta­kvo li­ce i to je Slav­ko Bo­ško­vić iz Moj­kov­ca.

– Ne­ma­mo ni jed­nog Bje­lo­polj­ca ko­ji je re­gi­stro­van kao bes­kuć­nik. Iz­u­ze­tak je Slav­ko Bo­ško­vić ko­ji je Moj­kov­ča­nin, a ko­ji ži­vi pu­tu­ju­ći na re­la­ci­ji Bi­je­lo Po­lje - Moj­ko­vac i ko­ji spa­va na že­lje­znič­kim sta­ni­ca­ma. On ne pri­sta­je da bu­de smje­šten u Dom za sta­ra li­ca, a ni go­di­ne mu to ne do­zvo­lja­va­ju - na­vo­di Zla­ta Lu­kač, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad.

Ona na­gla­ša­va da je Bo­ško­vi­ću ra­ni­je ne­ko­li­ko pu­ta da­ta jed­no­krat­na nov­ča­na po­moć, ali je u me­đu­vre­me­nu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja uki­nu­lo to vr­stu po­mo­ći. Zla­ta Lu­kač ka­že da je na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne do­ne­dav­no bo­ra­vio i bes­kuć­nik De­nis Se­fe­ro­vić ko­ji je, ka­ko ka­že, do­šao iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ali kod se­be ni­je imao ni­je­dan iden­ti­fi­ka­ci­o­ni do­ku­ment.

– Se­fe­ro­vić ne pod­li­je­že ni­jed­nom sta­tu­su, ta­ko da ni­je ni iz­bje­glo ni ra­se­lje­no li­ce. Me­đu­tim i nje­mu smo ra­ni­je da­va­li po­moć jer ni­je imao sklo­ni­šte, spa­vao je na otvo­re­nom na vi­še lo­ka­ci­ja na pod­ruč­ju na­še op­šti­ne. Sad je tre­nut­no ko­li­ko znam na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne - is­ti­če Lu­kač do­da­ju­ći da je do­ne­dav­no kao bes­kuć­nik u Bi­je­lom Po­lju bo­ra­vio i Dra­gan Sto­ja­no­vić, zva­ni Lep­tir.

– Nje­go­ve pa­pi­re u me­đu­vre­me­nu smo pre­ba­ci­li u Pod­go­ri­cu gdje je nje­go­va maj­ka pre­u­ze­la bri­gu o nje­mu. On vi­še ni­je na­ša nad­le­žnost - pod­vla­či Lu­kač.

Pre­ma ri­je­či­ma Zo­ra­na Ru­di­ća, se­kre­ta­ra Op­štin­ske or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta, ri­jet­ke su si­tu­a­ci­je da bes­kuć­ni­ci tra­že po­moć.

– Ra­ni­jih go­di­na bi­lo je ne­ko­li­ko oso­ba ko­je su do­la­zi­le da tra­že po­moć. U gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti da­va­li smo im kon­zer­vi­sa­nu hra­nu, po­lov­nu odje­ću i obu­ću - is­ti­če Ru­dić.

Ra­ni­je se na Že­lje­znič­koj sta­ni­ci u Bi­je­lom Po­lju mo­glo vi­dje­ti vi­še onih ko­ji su u to­plim če­ka­o­ni­ca­ma spa­va­li i ta­ko se­bi obez­bje­đi­va­li bes­plat­no pre­no­ći­šte. Od njih put­ni­ci ko­ji su če­ka­li voz za Be­o­grad če­sto ni­je­su mo­gli ući u če­ka­o­ni­cu. Če­sto su zbog to­ga re­a­go­va­li i nad­le­žni na že­lje­zni­ci ali se sve opet po­na­vlja­lo po sta­rom. Da­nas, iz­u­zev spo­ra­dič­nih slu­ča­je­va, ne­ma stal­nih „spa­va­ča” na Že­lje­znič­koj sta­ni­ci, a ni­ko ne­zan šta se sa nji­ma de­si­lo i ku­da su to ot­pu­to­va­li.M.N.

Ra­de Fe­mić tra­ži po­moć

Ra­de Fe­mić (59) iz Ra­ko­nja ka­že da je pet­na­est da­na štraj­ko­vao gla­đu jer ni­je imao šta da je­de. Is­ti­če da ži­vi sam i da ne­ma ni­ka­kvih pri­ho­da. On tra­ži po­moć nad­le­žnih iz op­šti­ne i dr­ža­ve da mu omo­gu­će zdrav­stve­nu nje­gu i bo­ra­vak u Do­mu za sta­re.

– Ne­mam ni­je­dan je­di­ni euro pri­ma­nja. Pre­dao sam za­htjev za tu­đu nje­gu i po­moć ka­ko ne bih umro od gla­di. Psi­ho­log Ne­boj­ša Ži­žić u iz­vje­šta­ju je na­pi­sao da sam „za­pu­šten”, da sam du­go go­di­na upo­tre­blja­vao al­ko­hol, da imam epi­lep­si­ju i da sam in­te­lek­tu­al­no ne­spo­so­ban.

Imam 20 go­di­na rad­nog sta­ža ali sam ostao bez po­sla. Obra­ćao sam se nad­le­žni­ma ali vra­ta su mi svu­da za­tvo­re­na, i pro­sto mo­ram da kra­dem da bih pre­ži­vio – pri­ča Fe­mić i ape­lu­je na nad­le­žne da ga smje­ste u bol­ni­cu, za­tvor ili u Dom za sta­re.

– Ta­mo ću ma­kar ima­ti to­plu so­bu, me­di­cin­sku po­moć i ma­kar je­dan obrok – is­ta­kao je Fe­mić.

Di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Zla­ta Lu­kač ka­že da je Fe­mi­ću ne­dav­no is­pla­će­na jed­no­krat­na nov­ča­na po­moć od 50 eura.

– Upo­zna­ti smo sa si­tu­a­ci­jom go­spo­di­na Fe­mi­ća. On ne­ma stal­nih mje­seč­nih pri­ho­da, i u skla­du sa Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti sma­tra se rad­no spo­sob­nim li­cem. Po­sje­du­je imo­vi­nu ve­će vri­jed­no­sti ko­ja mu neo­mo­gu­ća­va da kao jed­no­čla­no do­ma­ćin­stvo pri­ma ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce – po­ja­šnja­va Lu­kač, is­ti­ču­ći da Fe­mić tre­ba da se obra­ti so­cio-lje­kar­skoj ko­mi­si­ji da bi se utvr­di­lo da li mo­že ko­ri­sti­ti tu­đu nje­gu i po­moć.

(Izvor:Dan)