Stručnjaci navode da Rusija širi svoj uticaj i uvećava etničke tenzije u zemljama koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju, zbog čega je Brisel oživio planove za proširenje.

Istraživač pri Institutu za međunarodne odnose u Pragu Mark Galeoti ocijenio je da je poslije združenog reagovanja Zapada na trovanje bivšeg dvostrukog ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj, "Balkan postoja još važniji".

"Rusija traži načine da uzvrati koji bi bili asimetrični i koji bi obezbijedili prilike Moskvi", rekao je Galeoti.

On je u članku za Evropski savjet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) ocijenio da "Rusija posmatra Balkan kao bojno polje za svoj 'politički rat'" u nastojanju da skrene pažnju i stvori "potencijalne žetone za pregovaranje s Evropskom unijom".

Čarls Kapčan, direktor za Evropu u Savjetu za nacionalnu bezbijednost u Bijeloj kući za vrijeme Baraka Obame, rekao je da "Rusi koriste priliku u posljednjem dijelu Zapadne Evrope koji je i dalje politički disfunkcionalan".

Situacija na Balkanu liči donekle na Ukrajinu, gdje je Rusija prvo prihvatila da se Kijev približi EU, ali ne i NATO-u, a onda promijenila stav, što je dovelo do svrgavanja proruskog režima a onda i aneksije Krima.

Na Balkanu, nadmetanje s Rusijom ima potencijal da posije novu nestabilnost u regionu koji se i dalje oporavlja od ratova 90-ih u kojima se raspala Jugoslavija, navodi Njujork tajms.

BiH, koja je nekako spojena 1995. na kraju rata, i dalje je krhka konstrukcija podrivena korupcijom, slabim vođstvom, etničkim i nacionalnim tenzijama, što je metafora za Balkan, navodi list.

To je jedna od ključnih tačaka koje Rusija nastoji da iskoristi, rekao je Kapčan, dodajući da su druge Makedonija, Kosovo i Srbija.

Evropska unija je ponudila novu šansu zemljama Zapadnog Balkana da udju, ali niko ne veruje da su te zemlje spremne za EU, naveo je Njujork tajms.

List navodi da je s izlaskom Velike Britanije iz EU i pokušajima Rusije da iskoristi pukotine u regionu, EU iznela detaljan plan za Balkan, pri čemu bi Srbija i Crna Gora mogle da udju u Uniju do 2025. godine.

U medjuvremenu za Balkan su se zainteresovali i Amerikanci.

Novo interesovanje Vašingtona potiče iz zabrinutosti za širenje ruskog uticaja, naveo je Ros Džonson iz Centra Vilson, dodajući da Kongres SAD traži od Pentagona da iznese "procjenu bezbjednosne saradnje Zapadnog Balkana i Rusije".

Galeoti ocjenjuje da Rusija pokušava da nađe svoje mjesto i u vladama i u kompanijama na Zapadnom Balkanu, tako da kada te zemlje udju u EU, sa sobom donesu i ruski uticaj.

On ocjenjuje da EU nije dovoljno pažljiva kad je riječ o Srbiji gdje Rusija ima ključne investicije u infrastrukturi i posebno u energetici.

"Politika EU je generalno bila da se podrži šta god drži Zapadni Balkan mirnim. To je veoma opasno i stvara savršeno okruženje da Moskva igra svoje igre", rekao je Galeoti.

On, kao i drugi analitičari, kaže da Brisel treba da više ponudi i kad je riječ o šargarepi i kad je riječ i štapu nuđenjem pravih inicijativa za institucionalne reforme i pravih kazni za njihovo neispunjavanje.

Bivši američki zvaničnik, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da je Balkan novo bojno polje Hladnog rata i dodao da je Brisel bio suviše rigidan u načinima na koje je pokušavao da održi region na pravom putu.

On je rekao da su reforme sprovodjene samo kada su Brisel i Vašington zajedno radili u primoravanju lidera da odustanu od starih navika s korupcijom, zarobljenom državom, politizovanim sudstvom i ruskim kompanijama koje pokušavaju da preuzmu ključnu infrastrukturu i medije.

Kapščen je donekle optimista. On kaže da svi znaju kako će se priča završiti integracijom svih bivših jugoslovenskih republika u EU, ali da je pitanje jedino kada.

Beta