Šta ne treba jesti ako želite da smršate?

1. Gazirani i negazirani sokovi, nektari, voćni čajevi, sirupi i osvježavajuća pića

2. Svi slatkiši: kolači, keks, torte, karamele, bombone, mliječna čokolada…

3. Vještački zaslađivači

4. Brza hrana: hamburger, hot dog, pica, pomfrit, sve pohovano, prženo itd.

5. Hljeb, pasta i peciva napravljena od bijelog brašna

6. Krofne, piroške… bolje i ne svraćajte u pekaru

7. Biiljni pirinač

8. Krompirov čips – svi ukusi koji postoje.

9. Kokice, naročito iz mikrotalasne, sa raznim ukusima

10. Konzervirano voće sa dodatkom šećera

11. Kafa sa šlagom i šećerom

12. Industrijski aromatizovani jogurt

13. Aromatizovana voda

14. Zaslađene žitarice i žitne pločice

15. Sladoled

16. Pite

17. Džem

18. Puding

Sada vam je potreban restart kako biste oporavili organizam, a i izgubili dobijene kilograme. 

Nutricionistkinja Jasna Vujičić dala je šest savjeta koji se tiču zdrave ishrane koja bi trebalo da postane stil života: 

"Najbolji savjet koji nutricionista može da vam da je: razmišljajte dok jedete, kad jedete, koliko jedete i šta jedete. U Beogradu i Novom Sadu je i više nego očigledan porast trenda gojaznosti među stanovništvom, jer se ne razmišlja dovoljno. Zanemaruju se posljedice, minimiziraju uzroci, a rezultat je epidemija gojaznih. Osobe koje mijnjaju rđave navike treba da razmišljaju i nauče kako pravilno da se hrane, a ne da dijetu gledaju kao neku obavezu koju ne vole i koje će se rješiti kad istekne dan D. 

Otvorite oči, nemojte samo mehanički da jedete, razmišljajte! 

Drugi dobar savjet koji svaki privatni nutricionista treba da vam kaže je: ciljevi moraju biti realni. Šta vam vrijedi da sanjate nemoguće, samo ćete se razočarati. Ljudi vole da maštaju. Istina je da mašta može svašta, ali najbolje je odrasti na vrijeme. Realnost je ekstremno surova. Ne treba da nasjedate na priče koje zvuče nemoguće. 

Ako vam drugarica ili koleginica kaže da je našla super dijetu ili čaj ili šejk i skinula x kg, nemojte da zbog toga steknete pogrešnu predstavu da je nešto moguće samo ako dovoljno jako to želite. Svi smo mi priča za sebe, pa u svome cilju – pođite upravo od sebe. 

Treći dobar savjet koji nutricionista mora da objasni je: kada znate realne ciljeve koje možete postići, onda neka vam i metode dolaska do ciljeva budu realne. Neodgovorno je prema zdravlju bilo koga od nas da bilo ko, pa i nutricionista reklamira preparate za koje zna da ne djeluju. Novac nije ni najgori ni najbolji razlog zašto se to čini, ali se ipak čini. Ne vjerujte u bajke. Provjerite sve što možete da provjerite, kritički gledajte na sve! 

Ako vam je nešto sumnjivo, iako vas, recimo, reklama ubjeđuje da je neki preparat najbolji za mršavljenje, ne uzimajte sve zdravo za gotovo, istražujte i provjeravajte sve. Preparate proizvođači izrađuju radi ostvarivanja zarade, jer preparati koštaju nerealno mnogo, a pitanje je da li uopšte djeluju.

Četvrti savjet koji dobar nutricionista treba da kaže je: nema brzine kod mršavljenja, jer sve što je jako brzo, to nije zdravo. Ako ste na dijeti, gledajte da ona nikada ne ide ispod vašeg bazalnog metabolizma. Najbolji način je da pored ishrane uvedete fizičku aktivnost, a zdrav gubitak je oko 1-1,5 kg nedeljno, maksimalno 6-8 kg mesečno. Brzo mršavljenje znači brzo vraćanje kilograma. Brze dijete su loše dijete, to je činjenica. 

Poznat je primjer kada posle neke neuspješne brze dijete počnu kilogrami brzo da se vraćaju. To je jo-jo efekat. Ne hvatajte zalet u brzini mršavljenja jer trčite u provaliju! Bolje je mršaviti polako, a sigurno. 

Peti savjet nutricioniste za zdravo mršavljenje je: Neka vam ishrana bude uravnotežena, oko 45 odsto iz složenih ugljenih hidrata, 25 odsto iz proteina i 30 odsto iz zdravih masnoća (trudite se da što više bude iz ove grupe). Imajte pet obroka, znači tri glavna: doručak, ručak i večera, plus dvije užine između njih. 

“Manje a češće” je uvijek bolji recept za ishranu od onog: “kad stignem, pa obilno“. Manji obroci ubrzavaju metabolizam, pa ćete brže sagorjevati kalorije koje unesete. Obilni obroci opterećuju ograne za varenje i nose veliki rizik od prejedanja, jer se tokom gladovanja pojačava apetit. Metabolizam se usporava, pa i skidanje kilograma postaje samo mrtvo slovo na papiru.

Šesti i poslednji savjet nutricioniste je: kada ste naučili pravilno da se hranite i da se rekreirate, ne vraćajte se starim lošim navikama. Održavajte težinu pravilnim odnosom unosa i potrošnje energije. Vodite aktivan život i kvalitet života će vam biti trajno bolji, a stare navike samo sjećanje na nešto loše što ste uspjeli da pobjedite. 

O zdravom životu je dosta već rečeno, ali to ne treba samo znati, već i živjeti. Sport i rekreacija su kao nikada ranije potrebni svima nama, jer su oni način da se spasimo i od stresa, a koliko su važni za skidanje kilograma, to je očigledno. Ako mislite da je teško, sjetite se prvog saveta, a onda ćete vjerovatno imati više motiva da pobjedite sebe. To je najslađa pobjeda", savjetuje nutricionistkinja Jasna.

Izvor: B92