Simulacije su pokazale da je manje vjerovatno da će kora ispod “mlađih“ okeana, poput Atlantskog ili Indijskog, nestati u Zemljinom mantlu u odnosu na koru ispod starog Tihog okeana.

Vođa studije dr Čuan Huang rekao je da je ono što je njegov tim utvrdio značajno jer daje uvid u to šta će se dešavati sa površinom Zemlje u narednih dvesta miliona godina.

U protekle dvije milijarde godina Zemljini kontinenti su se sudarali i formirali superkontinent svakih 200 do 600 miliona godina, što je poznato kao ciklus superkontinenata. To znači da će se postojeći okeani ponovo sudariti u narednih dvesta miliona godina“, kaže Huang.

Rezultat toga biće formiranje novog okeana, koji je već nazvan – Amazija, jer se vjeruje da će se Tihi okean zatvoriti kada se američki kontinent sudari sa Azijom. Takođe, Australija će se spojiti sa Azijom.

“Simulirajući uz pomoć superkompjutera kako će se Zemljine tektonske ploče ponašati, možemo da pokažemo kako će se za manje od trista miliona godina Pacifik zatvoriti, što će omogućiti stvaranje Amazije“, istakao je Huang.

Ekstrapolišući postepeno širenje Atlantskog okeana (po četiri centimetra svake godine), istraživači predviđaju da će se Tihi okean zatvoriti kada se američka ploča, koja će se kretati ka zapadu, sudari sa ostalim kontinentima.

Pacifik je ono što je ostalo od Pantalase (odnosno Paleopacifika) koji je počeo da se formira prije sedamsto miliona godina, kada je prethodni superkontinent počeo da se raspada. Tihi okean je najstariji okean na Zemlji i počeo je da se smanjuje od svog vrhunca još od vremena dinosaurusa.

Trenutno se smanjuje godišnje za nekoliko centimetara a tim tempom, kako se predviđa, zatvoriće se u narednih dvesta do trista miliona godina.

Trenutno, na Zemlji postoji sedam kontinenata sa veoma različitim i jedinstvenim ekosistemima i ljudskih kulturama, a fascinantno je razmišljati o tome kako će svijet izgledati za nekoliko stotina miliona godina, navode naučnici.