"Pitanje je sa kog aspekta pričamo. Ovo su čisto pravna pitanja, neću ništa novo reći što govorim nakon donošenja Ustava 2007. godine. Imate dva pogleda, jedan koji je tradicionalan pogled prema Crnoj Gori kao državi, samostalnoj, nezavisnoj što nije sporno, što se tiče ustava. Moj stav povodom toga je nedostatak korespondencije između onog što se zove fakticitet pa čak i normativni element. Država Crna Gora jeste u Ustavu zapisana da je ona država, to nije sporno. Međutim, u ustavno-pravnom smislu posmatrano, Crna Gora uopšte nije država. Samim tim, kad nije država onda nema ni institucije. Radi se o tome da bi postala država, prve element je legitimitet, a drugi legalitet forma. Zašto ja tvrdim da Crna Gora već odavno nije država, zato što njene institucije nemaju legitimiteta. Prvo vam parlament nema legitimitet, a zbog čega - Ustav je vrlo jasan imate 2, 45. i 83. član, nosioci suvereniteta su građani, nije partija. Imate 45. član o biračkom pravu i 83. član koji jasno propisuje sistem od kojeg kreće legitimitet, a to je izborni sistem gdje je biračko pravo, opšte, tajno, jednako i neposredno", rekao je Blažić u emisiji "Tri pitanja za..." Veb TV portala "Dan".

On je naglasio da Crna Gora od 2007. godine nije imala neposredne izbore, te dodao da smo još na zakonu od 1998. godine o izboru odbornika i poslanika i da je taj zakon 16 puta pokušavan da bude mijenjan.

"Ja sam bio ispred akademske zajednice, ja i uvaženi kolega u odboru smo godinu dana radili. Sve smo im pripremili i analize i zakone koji tangiraju izborni sistem. Tada smo im saopštili da parlament nema legitimitet jer nije izabran po članu 83. Tu je partitokratije 1998. godine dala sebi za pravo da se pojave na izbore. Nije to sporno, ali bio je sporan način izbora. Mi imamo jedan izborni sistem za poslanike, predsjednika i odbornike, a zakonodavno nemamo", naveo je on.