Crveni pigment, antocijan, blagotvorno utiče na eritrocite, a krvne sudove čini elastičnijim. Njen ukus je slatkast, što je posljedica velike količine šećera, kog cvekla prosječne veličine ima oko 10 odsto. Dobar je izvor folne kiseline i, što je značajno za trudnice, bogata je manganom i kalijumom. Sadrži i vitamin Ce, bakar, magnezijum, gvožđe i fosfor.

Cvekla se lako vari i obiluje dijetetskim vlaknima, što je značajno za proces pražnjenja crijeva. Konzumiranjem ovog povrća, pored podsticanja dobrog rada digestivnog trakta, učinićete i vaše krvne sudove zdravijim, regulisaćete krvni pritisak i holesterol, a poboljšaćete i rad jetre.

U odnosu na drugo povrće, ima visoku energetsku vrijednost: 189 kilodžula (45 kilokalorija) na 100 grama. Bogata je bjelančevinama, mastima i ugljenim hidratima.

Cvekla je blagotvorno povrće za koje se smatra da pomaže našem tijelu da se bori protiv raznih bolesti, poput bolesti srca i nekih vrsta raka. Povoljno utiče i na nervni sistem, a iako ne sadrži mnogo gvožđa u poređenju sa recimo spanaćem, preporučuje se i anemičnim osobama.

Poznato je da je sok od cvekle ljekovit i da se dosta koristi za jačanje i detoksikaciju organizma. Sok cvekle zaslađen medom povoljno utiče na regulisanje krvnog pritiska. Ako volite salatu, a patite od opstipacije, probajte kombinaciju: rendana cvekla i rendana šargarepa ili ren.

Poslije umjerenog konzumiranja cvekle, neke osobe imaju promjenu u boji mokraće ka crvenoj. Iako je ovo potpuno neškodljiva pojava, ona može da posluži i kao indikator o nedostatku gvožđa u organizmu ili o problemima sa metabolizmom gvožđa. U tom slučaju bilo bi dobro da se obratite ljekaru.