Rezultati studije objavljene u “Journal of American College of Cardiology” pokazuju da previše sna ima loš uticaj na zdravlje.

Važno je znati da se količina sna koja je potrebna ljudima mijenja s godinama. Konkretno, dok se odraslima preporučuje sedam do osam sati sna dnevno, mladim osobama je potrebno između sedam i devet sati. Sve iznad ili ispod te brojke povećava rizik od srčanog udara.

Kako rezultati pokazuju, kod onih koji spavaju duže od preporučenih devet sati taj rizik raste za 34 odsto, dok kod ljudi koji spavaju manje od šest sati dnevno postoji 20 odsto veći rizik od srčanog udara.

Selin Veter, vanredna profesorka na Univezitetu Kolorado Bolder i koautorka studije, uz pomoć svojih kolega uporedila je rizik od srčanih bolesti kod odraslih starosti od 40 do 69 godina koji su spavali između četiri i jedanaest sati tokom noći.

Pokazalo se da se rizik od srčanih bolesti povećao za one koji su spavali između četiri i pet sati, kao i za one koji su spavali između deset i jedanaest sati tokom noći.

Nasuprot tome, kod onih koji su spavali između šest i devet sati tokom noći taj rizik nije rastao.

Uprkos ovom istraživanju, ni samim naučnicima još uvijek nije jasno zašto previše sna utiče na rizik od srčanog udara, ali Veter smatra da bi upravo predugo spavanje moglo biti jedan od ranih simptoma nekog zdravstvenog problema.

"Mislim da bi duže spavanje moglo biti crvena zastavica ili rani znak nekog medicinskog problema, zato je važno da ljekari svojim pacijentima postavljaju pitanja vezana za san, kako bi utvrdili ko od njih ima povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i rane smrti", objasnila je profesorka i dodala da je previše sna često znak lošeg zdravlja, što uključuje i depresiju.

Kako predugo spavanje utiče na zdravlje proučavao je i dr Majkl Irvin, profesor psihijatrije i bihevioralne nauke na medicinskom fakultetu pri “UCLA”. On je zaključio da, osim rizika od kardiovaskularnih bolesti, raste rizik i od gojaznosti, kao i rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

“Kod osoba koje predugo spavaju naglašen je nedostatak koncentracije kao i sklonost čestim promjenama raspoloženja”, dodao je dr Irvin.