Hrana bogata proteinima pomoćiće vam da se ujutru razbudite i pripremite za nove zadatke, prenosi N1.

Jaja, jogurt ili crveno meso neki su od bogatih izvora bjelančevina.

Veoma je bitno da ne izbjegavate doručak jer ćete poboljšati raspoloženje i bićete otporniji na stres. Preskakanje ovog obroka vodi osjećaju tjeskobe i umora.

Ljuta ili opora hrana poput čilija, đumbira ili bijelog luka stimuliše poput kafe.

“Antocijani iz borovnice, zaslužni za njenu prepoznatljivu boju, blokiraju enzime koji se povezuju sa depresijom i tjeskobom”, tvrde naučnici sa Univerziteta u Regensburgu.

Osim soka od ovog voća i hrana bogata folatima poput zelene salate ili graška takođe može biti od velike koristi kada smo tužni ili neraspoloženi.

Kanadski psihijatri ustanovili su da je 50 odsto oboljelih od depresije patilo od nedostatka folata u organizmu.

Hrana bogata folatima preporučuje se i osobama koje imaju problem sa malokrvnošću jer će im pomoći da se oslobode hroničnog umora.

Ugljeni hidrati iz integralnog hljeba, pirinča i krompira pomažu u opuštanju i eliminisanju stresa, a da biste povećali nivo energije u tijelu, najdjelotvornije je zeleno lisnato povrće bogato magnezijumom poput spanaća, blitve, kupusa ili kelja. Takva hrana najviše hranjivih sastojaka sačuva kad se kratko kuva.

Spanać je bogat gvožđem, pa se često preporučuje anemičnim osobama.

Red tamne čokolade idealna je “tableta za smirenje”, ali zbog mliječnih kisjelina i šećera ne preporučuje se konzumiranje u većim količinama. Što se rjeđe jede, to je njeno djelovanje jače.

Vitamin D povećava nivo serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter zaslužan za osjećaj sreće.

Veoma slatka hrana i bezalkoholna pića izazivaju velike i nagle oscilacije u nivou šećera u krvi i mogu da budu krivci za razdražljivost i umor. Prevelika količina šećera može se naći čak i u nekim kupovnim sosevima, energetskim napicima, ali i u ledenom čaju.