Ipak, mnogi ljudi su u iskušenju da se naviknu na to, jer kupanje u hladnoj vodi navodno ima dobre strane za naše fizički i psihičko zdravlje.

Hladna kupka prvi put je korišćena kao zdravstveni metod početkom 19. vijeka.

Tada su ljekari u domovima i zatvorima počeli da preporučuju takvo tuširanje jer je voda navodno "hladila upaljene mozgove i smirivala divlje porive ljudi".

Sredinom 19. vijeka, u viktorijanskoj Engleskoj ljudi su shvatili da tuš ima druge namjene, da pomaže pranju i čišćenju ljudi i da je zato bolja topla voda.

Od uređaja koji je izazivao nelagodu i čija je upotreba trajala sat i po, tuš je postao nešto veoma prijatno što se koristi pet minuta.

Međutim, praksa hladnog tuširanja iz zdravstvenih razloga nikada nije zaista nestala i izgleda da se ponovo pojavljuje, posebno u Silicijumskoj dolini u Americi.

Tako je Džek Dorsi, izvršni direktor Tvitera, već je u jednom intervjuu otkrio da ima naviku da zaroni u ledenu kupku.

Postoje li dokazi?

Velika studija sprovedena u Holandiji pokazala je da je manja vjerovatnoća da će ljudi koji su se tuširali hladnom vodom biti odsutni sa posla zbog bolesti nego oni koji su se tuširali toplom vodom.

Grupa od više od 3.000 ljudi podijeljena je na četiri dijela i naloženo im je da se kupaju svakog dana.

Međutim, jedna od grupa je zamolila istraživače da tuširanje završe sa 30 sekundi hladne vode, druga sa 60 sekundi hladne vode, a treća sa 90 sekundi.

Kontrolna grupa bi jednostavno mogla da uživa u toploj kupki.

Učesnici su pozvani da se pridržavaju ovog protokola mjesec dana, a 64 odsto njih nastavilo sa šemom hladne vode jer im se to toliko dopalo.

Posle tromjesečnog perioda nakon eksperimenta, istraživači su otkrili da su ljudi iz grupa koje su se tuširale hladnom vodom za 29 odsto manje odsustvovali sa posla zbog bolovanja.

Zanimljivo je da različito trajanje tuširanja hladnom vodom nije uticalo na broj slučajeva bolovanja.

Zašto mlaz hladne vode može da spriječi da se ljudi razbole nije jasno, ali neka istraživanja ukazuju da bi to moglo da ima veze sa jačanjem imunog sistema.

Studija iz Češke pokazala je da, kada su se "mladi sportisti" kupali u ledenoj vodi tri puta sedmično tokom šest nedelja, primijećena su blaga jačanja njihovih imunoloških sistema.

Međutim, potrebno je više obimnijih studija da bi se potvrdili ovi nalazi.

Čini se da hladna voda aktivira i simpatički nervni sistem.

To je dio nervnog sistema koji je odgovoran za reagovanje na situacije koje su opasne, stresne ili zatrašujuće.

Kada se aktivira, tokom tuširanja hladnom vodom, na primjer, dolazi do povećanja nivoa hormona poznatog kao norepinefrin ili noradrenalin.

To će zatim vjerovatno dovesti do većeg broja otkucaja srca i povećanja krvnog pritiska.

Pokazalo se i da kupanje u hladnoj vodi poboljšava cirkulaciju.

Kada smo izloženi hladnoj vodi, dolazi do smanjenja protoka krvi u koži.

A kada hladna voda stane, tijelo mora da se zagrije, tako da dolazi do povećanog protoka krvi na površinu kože.

Neki naučnici vjeruju da to može da poboljša cirkulaciju.

Studija koja je ispitivala tuširanje hladnon vodom posle vežbi pokazala je da je nakon četiri nedelje protok krvi u mišiće poboljšan.

Postoje i određeni dokazi da hladan tuš može da vam pomogne da smršate.

Jedna studija sugeriše da je kupanje hladnom vodom na 14 stepeni povećava metabolizam za 350 odsto.

Metabolizam je proces kojim vaše telijo pretvara ono što jedete i pijete u energiju.

Bolji metabolizam znači više sagorijevanja energije.

Pored fizičkih prednosti, hladne kupke takođe donose i dobrobit za mentalno zdravlje.

Pojedini stručnjaci veruju da je tuširanje i kupanje u hladnoj vodi izaziva veću mentalnu budnost zbog podsticaja ranije pomenutog odgovora na stresne situacije.

Kod starijih ljudi, pokazalo da se da umivanje vrata i lica poboljšava moždane funkcije.

Hladan tuš takođe može pomoći da se ublaže simptomi depresije.

Jedno od objašnjenja je da zbog velike gustine receptora za hladnoću u koži, ledena kupka šalje ogromnu količinu električnih impulsa iz perifernih nervnih završetaka u mozak, što može da ima antidepresivni efekat.

Postoji priličan broj dokaza da je kupanje ili tuširanje hladnom vodom dobro za vaše zdravlje - čak i ako razlozi nisu sasvim jasni.

Ali prije nego što počnete da uključujete hladnu vodu na kraju tuširanja, trebalo bi da znate da postoje neki rizici.

Pošto iznenadni mlaz hladne vode pogađa tijelo, to može da bude opasno za ljude sa srčanim oboljenjima.

Može da izazove infarkt ili da poretemi srčani ritam.

Lindzi Botoms je profesorka fiziologije na Univerzitetu Hertfordšir u Velikoj Britaniji.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na akademskom informativnom sajtu The Conversation